“Tviter gori”: Zašto je lakše misliti da tehnologija uništava mlade, nego verovati relevantnim istraživanjima?

Ako se krećete među psiholozima, naročito onima koji se ne bave primarno istraživanjima već različitim vidovima prakse, primetićete da se zabrinjavajuće često ponašaju kao laici. Zalepe se/zalepimo se za neku vezu koja nije u potpunosti dokazana i onda je tretiraju kao vrhovnu istinu. Jedan od mojih omiljenih primera su video igre, za koje ljudi i žene od struke tvrde da su štetne, a da za to nemaju baš nikakve argumente, o čemu smo već pisale, a pisaćemo ponovo.

Svi se slažemo da psihologija ne sme biti paušalna i da se stavovi koje kao psiholozi iznosimo moraju zasnivati ili na vrlo relevantnoj praksi ili na vrlo releventnim istraživanjima; pa opet, kada sam dvema drugaricama psihološkinjama /kako vole da ih se zove/ rekla da pišem tekst o istraživanju koje je izgleda definitivno pobilo vezu između tehnologije i tinejdžerske depresije, nisu se interesovale za metodologiju, autora, ili izvor, već onako unapred, za svaki slučaj, zavrtele glavama.  Nema šanse, bio je komentar jedne od njih. Tviter gori, bila sam dramatična, izgleda da su konačno stavili tačku na tu priču! Nisam ih ubedila, a neće ih ni ovaj tekst ubediti, niti istraživanje Ejmi Orben sa Oksforda , koje je i predmet teksta.

Doduše, kao neko ko preko deceniju radi u socijalnoj zaštiti (ovo je, valjda, onaj deo o relevantnoj praksi?) odavno sam shvatila da su problemi sa kojima se tinejdžeri susreću uvek širi od minornosti kao što je screen time, koliko god to bilo njihovo univerzalno iskustvo.

Lidija Denvort  u svom tekstu za Scientific American navodi da istraživanja koja su navodno dokazala negativne efekte  pucačkih igrica ”iz prvog lica”/vremena na Internetu/društvenih meža, dobijaju mnogo više pažnje i šire paniku među obrazovanim osobljem i roditeljima.  S druge strane, istraživanje Ejmi Orben sa Univerziteta u Oksfordu (ovo je sad deo o relevantnim istraživanjima) objavljeno pre par nedelja u žurnalu Nature, bavi se uticajem digitalnih tehnologija na psihološku dobrobit mladih ljudi odnosno tinejdžera. Dosadašnja istraživanja ove povezanosti bazirala su se na sekundarnim analizama velikih setova socijalnih podataka.

Kako Orbenova kaže, u ovim istraživanjima mnoge varijable i opservacije istražuju se sa analitičkom fleksibilnošću koja može voditi lažnim pozitivnim nalazima i konfliktnim rezultatima (blago rečeno, op. aut.). Istraživanje Orbenove stoga je imalo za cilj da adresira ove ”metodološke izazove” upotrebom rigoroznijih statističkih metoda kao što je SCA (specification curve analysis) u odnosu na tri seta podataka, odnosno na uzorku od 355 358 ispitanika kako bi se ispitala korelacija uticaja upotrebe digitalne tehnologije na adolescente. Pronađena je negativna veza koja je toliko mala da objašnjava zapravo samo 0.4% varijanse.

Da prevedemo: na uzorku od preko 350 hiljada adolescenata ispitivani su depresivni simptomi, suicidalne ideje, problemi u odnosima sa vršnjacima, prosocijalno ponašanje i slično i pronađeno je da je uticaj korišćenja digitalnih tehnologija na ove varijable zanemarljiv. Lidija Denvort navodi  da je, primera radi, jedenje krompira i nošenje naočara za vid na sličan način povezano sa mentalnim zdravljem tinejdžera.

Istraživanje je za sada dobilo samo pozitivne komentare; opisuju ga, veli Denvortova, kao  najpažljivije do sada promišljanje veze između digitalnih tehnologija i dobrobiti tinejdžera, a poruka je kristalno jasna: nema razloga za panični strah od digitalnih tehnologija, a efekat screen-time na mlade ljude  u njihovim realnim životima je – minimalan.

Šokirani ste? Mi nismo; analiza identičnih podataka pokazala je da na primer konzumacija marihuane i/ili izloženost vršnjačkom nasilju ima negativnu vezu sa mentalnim zdravljem i objašnjava veći postotak varijanse – od 2.7 do 4.3 procenta. S druge strane, sa mentalnim zdravljem pozitivno su povezani redovan doručak i redovan san kod adolescenata.

Ono što je šokantno je da je u istraživanju korišćen set podataka, na primer, Monitoring the future, sa Univerziteta u Mičigenu, koji se bavi zloupotrebom droga kod mladih ljudi. Na istim podacima psihološkinja Džin Tvendž zasnovala je knjigu i članak  koji su pozivali na alarmantan uticaj digitalnih tehnologija na mlade ljude. Tvendž je išla toliko daleko da je tvrdila da je upotreba smart telefona uništila celu jednu generaciju tinejdžera. Kada se, međutim, podaci koje je ona koristila stave u širi kontekst, ispada da je uticaj smart telefona na omladinu zapravo minoran. Da podvučemo – radi se o istim podacima, samo rigoroznije tretiranim.

Statistički metod korišćen u Oksfordovom istraživanju, Specification curve analysis, ispituje ceo opseg mogućih korelacija i mapira sumu analitičkih odluka koje mogu biti donešene kada se analiziraju kvantitativni podaci. U statističkim okvirima, ovo znači da umesto drveća vidimo šumu, i da se postavljaju standardi za sistematična istraživanja, kaže Przibilski, drugi autor istraživanja.

Profesorka socijalne psihologije Sonja Livingstoun uporedila je ovo istraživanje sa sistematskim prikazom više drugih istraživanja  u kojima je ranije pronađena negativna veza između screen time i zdravlja dece odnosno adolescenata. Evaluirani su i kritikovani rezultati ovih istraživanja i pronađeno je da ne postoji ili da postoji vrlo slaba veza između vremena provedenog uz ekran i anksioznosti, problema sa pažnjom i problemima u ponašanju. Livingstounova navodi da je i Američko udruženje pedijatara uzelo da ponovo razmatra svoju preporuku da deca ispod dve godine ne bi smela uopšte da budu izložena ekranima, a da ni starija ne bi trebalo to da budu duže od dva sata dnevno, priznajući da nije uopšte sprovodiva u praksi, a što je, verovatno, do sada zaključio svaki roditelj.

Naveliko se citira i profesorka psihologije Kendis Odžers koja je, nimalo iznenađujuće, pronašla da online život predstavlja ogledalo offline života, i vice versa, te da efekti tehnologije zaista zavise od korisnika. Neko od nje ima dobiti, a neko ne, a rizici su najveći za – pogađate – decu koja već imaju probleme sa mentalnim zdravljem. Gledamo u pogrešnom pravcu, reče Odžers; problem nisu smart telefoni već kampanja dezinformacija i generacija straha među roditeljima i obrazovnim osobljem. Nakon oksfordskog istraživanja i ona se na svom Tviter  nalogu zahvalila istraživačima što se fokusiraju na činjenice a ne strahove i što izgrađuju nauku nasuprot vrištanju oko ekrana (screaming about screens).

Možda ćemo (mi, roditelji, odrasli koji rade sa mladima, you name it) shvatiti da se zapravo plašimo promena i stvari koje ne razumemo, kao i realnih problema koje imaju konkretne mlade osobe, a koje je teže i zahtjevnije rešiti nego baviti se efektima tehnologije, krompira i naočara. Ili, kako kaže genijalni psiholog Patrik Marki na svom tviter nalogu, stvarno želite da verujete da krompir i naočare takođe uništavaju generaciju?

 

Reference:

Orben, A., & Baukney-Przybylski, A. K. (2018). The association between adolescent well-being and digital technology use. Nature Human Behaviour.

Stiglic, N. & Viner, M. R. (2019). Effects of screentime on the health and well-being of children and adolescents: a systematic review of reviews. BMJ Open 9:e023191.

Please follow and like us:

About Marica Stijepović

Diplomirani psiholog i porodični terapeut, naš dopisnik iz Podgorice. Majka dvoje dece i vlasnica jednog psa, u slobodno vreme pokušava da objavi svoje romane i knjigu poezije. Najradije se bavi psihološkom analizom filmova i knjiga, a nekako joj uvek dopadnu i autizam i psihologija sporta.

View all posts by Marica Stijepović →

2 Comments on ““Tviter gori”: Zašto je lakše misliti da tehnologija uništava mlade, nego verovati relevantnim istraživanjima?”

  1. Danas sam čitao Vaš tekst, a malopre je Medscape objavio članak sledećeg naslova:
    “Increased Screen Time Delays Development In Young Kids”, Troy Brown, RN, January 28, 2019 .
    Citiraju rezultate rada objavljenog 28. januara u JAMA Pediatrics autorke Shery Madigan PhD, University of Calgary, Alberta, Canada.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *