NAJ(NE)PRIZNATIJI PSIHO TEST: Proveri da li si „avanturista“, „komandant“ ili nasamaren(a)

Najpopularniji, najpoznatiji i najprecizniji test ličnosti na svetu – tako ga predstavljaju. Pored dva miliona ljudi koji ga godišnje uradi onlajn, koriste ga mnogobrojni univerziteti, a najviše strane kompanije u HR procesima. Na prvi pogled deluje apsurdno, međutim, postoji jedna specifična oblast koja ga uopšte ne koristi, a to je akademska psihologija.

Majers-Brigs indikator tipova ličnosti, kako mu je ime, živi, raste i diše u jednom paralelnom univerzumu u odnosu na psihologiju. Ozbiljni psiholozi saglasni su da je besmislen, ne predviđa ništa, nema naučnu osnovu, i da je suvišno trošiti reči na njega. Popularnost, ipak, ne jenjava. Da li ste ESFJ tip? INFJ? Na rezultate se ne gleda kao na razonodu poput rešenja igrice „Koji si Dizni junak?“ ili „Koji si lik iz TV serije Prijatelji?“ (a trebalo bi), već kao na najozbiljnije razotkrivanje ličnosti. Čak mu i Reddit posvećuje posebne „subreddits“ za druženje istovetnih tipova, da ne pominjemo nepresušne „mimove“ na društvenim mrežama.

Ovaj test osmislile su 1942. godine Ketrin Kuk Brigs i njena ćerka Izabel Brigs Majers, velike obožavateljke lika i dela Karla Gustava Junga. Posvetile su svoj život testu kako bi „pomogle ljudima da razumeju svoje tendencije u ponašanju i odaberu odgovarajuće poslove“. U osnovi Majers-Brigs testa leži Jungova teorija psiholoških tipova, prema kojoj je ličnost primarno introvertna (I) ili ekstravertna (E), a zatim definisana kroz kategorije: čulno opažanje (S) naspram intuiciji (N); osećanja (F) naspram razmišljanju (T). Ketrin i Izabel odlučuju da prošire Jungovu teoriju, i dodaju četvrtu kategoriju, suđenje (J)/percepcija (P). Time je njihova tipologija bila kompletna. Kroz 93 pitanja, kombinacijom sklonosti/kategorija, dobija se šesnaest tipova ličnosti označenih početnim slovima. Recimo, može se ispostaviti da ste ISFP što znači da ste „Avanturista“, ili ENTJ što znači da ste „Komandant“.

Već ovde kreću problemi u vezi sa testom. Pre svega, ni Ketrin ni Izabel nisu bile naučnice, niti su se edukovale u oblasti psihologije i srodnih disciplina. Ketrin je diplomirala poljoprivredu, Izabel je studirala političke nauke. Sem lične fascinacije Jungom, koja je išle dotle da mu je Ketrin posvetila dela erotske fikcije, nisu imale direktnog dodira sa analitičkom terapijom. Samim tim, Majers-Brigs test se ne zasniva precizno na Jungu koliko na interpretaciji njegovih teorija. Indikatore tipova gradile su prema ličnostima i ponašanju svojih prijatelja i rodbine, a koji su delovali da se uklapaju u unapred određene kategorije. Pored toga, treba ima na umu da ni Jungova teorija nije zasnovana na empirijskim podacima, već njegovim ličnim opažanjima koja mogu, a ne moraju, biti naučno istinita.

Robert Hogan

Jedan istraživač sa Univerziteta Indijana pokušao je da rigorozno sagleda test u odnosu na druge psihološke metode. Zaključio je sledeće: Majers-Brigs nije u skladu sa osnovnim standardima koji se očekuju od psiholoških testova. Predviđanja koja obaćeva nisu potvrđena ili su opovrgnuta. Nema jasnog dokaza da postoji 16 jedinstvenih kategorija u koje se mogu smestiti svi ljudi na svetu. Nema dokaza da rezultati reflektuju stabilne i nepromenljive crte ličnosti kako test tvrdi. I nema dokaza da uopšte išta što je relevantno za ličnost zaista meri (čak ni koji karijerni put da odaberete). Robert Hogan, psiholog i autoritet na polju ličnosti, okarakterisao ga je kao „nešto malo više od kolačića sreće“.

 

„U društvenim naukama koristimo četiri standarda: da li su kategorije pouzdane, validne, nezavisne i jasne“, napisao je Adam Grant, poznati organizacioni psiholog, na Linkedinu, „za Majers-Brigs dokazi kažu veoma ne, ne, ne i zaista ne.“

 

Da krenemo redom. U samom startu problem je to što ste ILI jedno ILI drugo, nema između. Ili ste introvert, ili ste ekstrovert; ili se oslanjate na intuiciju ili na čulne opažaje. Dihotomije poput ovih zapravo nisu međusobno suprotstavljene, i mogu se predstaviti kao ekstremni polovi jedne dimenzije. Psihološki testovi ličnosti danas posmatraju crte ličnosti na kontinuumu, a većina ljudi je zapravo negde na sredini. Čak je i Jung tvrdio da ne postoji „čisti ekstrovert“ ili „čisti introvert“ i da bi takav čovek završio u ludnici.

Drugi problem je pouzdanost testa. Istraživanja potvrđuju da Majers-Brigs nije pouzdan jer jedna osoba u dva pokušaja (čak i u veoma kratkom vremenskom razmaku) može da dobije različite rezultate. To je zato što neki odgovori zavise od našeg trenutnog raspoloženja (toliko o stabilnim crtama koje meri). Pored toga, test je u potpunosti samoprocena bez prostora za samoobmanu i bez skale laganja. Ako veruješ da si introvert, to ćeš i biti. Ne pravi se ni fina razlika između broja odgovara, pa tako neko ko ima 11 ajtema koji upućuju na ekstraverziju, a devet na introverziju, a neko drugi 20 ajtema ekstroverzije, a nula introverzije, dobiće isti rezultat. Sveukupno, ovaj test ograničeno i previše pojednostavljeno sagledava koncept ličnosti.

Majers-Brigs je dostigao popularnost od 1975. godine kada je ekskluzivna prava za njegovo objavljivanje i korišćenje preuzela kompanija CPP. Predsednik ove kompanije branio je test navodeći da ga ljudi koriste jer im je „značajan“ i pomaže da sami sebe bolje razumeju. Verovatno najzanimljiviji odgovor na ovaj argument dao je profesor psihologije sa Univerziteta Kvinslend, S. Aleksander Haslam u magazinu Nature:

„Ako koristite ovaj test da bolje razumete misterije sopstvenog selfa, to je kao da koristite porodicu Kremenko da bolje razumete kameno doba.“

CPP kompanija dalje kaže da je test „validan, pouzdan i konstantno unapređivan kroz istraživanja“, međutim kako unaprediti nešto što ne valja u samom dizajnu i postavci?

Zašto popularnost Majers-Brigsa ne opada i pored toliko otvorene kritike? Jedno objašnjenje je da je test osmišljen tako da ljude učini srećnima kada dobiju rezultate. U analizi nema ničeg negativnog, sve je u pozitivnim terminima, vi ste uvek „dobra ličnost“, nikad „loša“. Vi ste mislilac, komandant, avanturista… nikada sadista ili egomanijak. Tipovi su toliko uopšteni da se u njima može svako pronaći (što se zove Barnum efekat). Podseća na horoskop – a vrednost im je skoro pa ista. Zapravo, Dejv Snouden, bivši direktor Instituta za upravljanje znanjem u IBM-u, dokazao je kroz tromesečni eksperiment da je astrologija PRECIZNIJA od Majers-Brigsa u predviđanju tinedžerskog ponašanja (zbog čega je umalo dobio otkaz).

Suština je u tome da ovaj test nije bezazlen koliko i online kvizovi „Koja nijansa plave odgovara tvojoj auri“ ili „U kom fiktivnom svetu bi trebalo da živiš?“ jer se prodaje i promoviše (između ostalog) kao HR alat koji će unaprediti grupnu dinamiku, lideršip, organizacionu kulturu, privlačenje i razvoj talenata… On ova obećanja neće ispuniti kao što neće ni pružiti uvid u nečiju ličnost, ali jedno sigurno hoće – nastaviće da narušava ionako okaljanu reputaciju ove profesije.

 

Referenca:

Stein, R. & Swan, B.A. (2019). Evaluating the validity of Myers‐Briggs Type Indicator theory: A teaching tool and window into intuitive psychologySocial and Personality Psychology Compass, 13(2). 

Please follow and like us:

About Sanja Dutina Dragović

Master kliničke psihologije, REBT psihološki savetnik, filmofil, ljubitelj novog „pravca“ geek psihologije. Idejni tvorac i urednik Psihobrloga. Zainteresovana uglavnom za retke psihološke fenomene, kao što su Sindrom anarhične ruke, Kapgras deluzija ili Kotard deluzija, ali i za sajberpsihologiju.

View all posts by Sanja Dutina Dragović →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *