Zašto je savesnost ključna za poslovni uspeh?

Ako svim zaposlenima kompanije u kojoj radite date test ličnosti, oni najpouzdaniji i najodgovorniji verovatno bi imali izraženu jednu crtu –  savesnost.

Dok su se godinama psiholozi oslanjali na inteligenciju kao osnovi prediktor uspeha na poslu, ispostavilo se da je ona samo jedan deo slagalice. Ostali faktori povezani su sa ličnošću, a metaanaliza koja je uključivala 92 studije i preko milion ispitanika, pokazala je da je najkonzistentniji univerzalni prediktor uspeha upravo savesnost. Savesne osobe su vredne, uredne, pouzdane, odgovorne, istrajne, sa dobrom samokontrolom i usmerene ka cilju.  Ova crta ličnosti ne predviđa samo profesionalo postignuće, već i akademsko, kao i opšte fizičko i mentalno zdravlje.

Na menadžerskim pozicijama, savesnost se odražava u vidu fokusiranosti na zadatak, vođenja računa o pravnim aspektima i internim pravilima i procedurama, strukturisanosti i izraženom etikom. Zapravo, istraživanja pokazuju da su savesni ljudi odlični menadžeri jer se trude da dostignu postavljene ciljeve.

Međutim, ova crta ličnosti zavisi od konteksta. Za njenu optimalnu izraženost potrebno je strukturisano, uređeno radno okruženje sa jasnim očekivanjima, a povezuje se sa zadacima koji imaju konkretan cilj, niže do srednje kompleksnosti.

Kako nivo savesnosti ne predviđa nivo ostalih crta, pokazalo se da savesni zaposleni koji imaju nizak skor na saradljivosti, dobijaju znatno lošije ocene učinka. Dakle, ukoliko im nedostaje interpersonalna osetljivost, i savesne osobe mogu biti neefikasne, posebno na poslovima koji zahtevaju saradnju sa drugima. Stoga je i sam Hogan, jedan od najuticajnijih psihologa na polju psihologije ličnosti, savetovao da se crte ne ispituju pojedinačno, jer način na koji se jedna crta ispoljava zavisi od konstelacije ostalih.

Poslednjih godina pažnju je privukao novi koncept koji navodno presudno utiče na to da li će neko biti uspešan ili ne. U pitanju je „grit“ (engleska reč, i na našim prostorima se koliko primećujemo ne prevodi), a označava posvećenost i istrajnost da se dostignu dugoročni ciljevi.  Prema objašnjenju Anđele Dakvort, profesorke psihologije sa Univerziteta Pensilvanija koja je i otkrila ovu crtu i detaljno je predstavila u istoimenoj knjizi:

„Grit nije talenat. Grit nije sreća. Grit nije koliko jako, u trenutku, želite nešto. Grit je u stvari posedovanje onoga što istraživači zovu „ultimativna briga“ –  posedovanje cilja do kojeg vam je toliko stalo da organizuje i daje smisao skoro svemu što radite.“

Međutim, novija istraživanja pokazuju da je grit zapravo samo još jedan slučaj u psihologiji da se novo, šljokičasto ime dodeljuje već postojećem konstruktu (pa ispada da nisu iste stvari samo zato što se drugačije zovu). Ako pogledate definiciju grita, liči na savesnost u novom ruhu. Zaista, pokazalo se da grit deli veliku količinu varijanse sa savesnošću, posebno istrajnost kao njena ključna komponenta.

Još jedan fun fact – na poslovni uspeh zaposlenog utiče i to koliko je savestan njegov/njen partner! Bez obzir na pol, savesnost vašeg partnera predviđa vašu zaradu, broj unapređenja i opšte zadovoljstvo poslom. Zvuči prenaduvano, ali ponuđeno je nekoliko logičnih objašnjenja – od toga da vezu ne čine dve individue već jedan entitet (uspešni ljudi imaju jake partnerske odnose), da imitiramo odgovornost i urednost partnera i prenosimo na radno mesto, pa do toga da savesni partneri preuzimaju privatne i kućne obaveze tako da se zaposleni mogu posvetiti poslu (kada imaš nekoga na koga možeš da se osloniš, manji je pritisak).

Ipak, treba napomenuti da savesnost nije podjednak prediktor uspeha na svim poslovima. Baš suprotno, za neke može biti slabost, posebno ukoliko radno mesto podrazumeva veći nivo kreativnosti. Ova crta je pogodna za konvencionalnije poslove, dok može biti kočnica u kontekstu istraživačkih i umetničkih profesija koje uključuju spontanost i inovativnost.

Ako hoćete da se posvetetite određenoj karijeri, pored pameti, potrebne su vam i odgovarajuće crte ličnosti. I opet, ako ste temeljni, posvećeni i dobro sarađujete sa kolegama, sva vrata su vam otvorena. Pred Odeljenje ljudskih resursa se postavlja drugi izazov a to je kako proceniti savesnost u procesu selekcije a da to nije test ličnosti? Savesnost će se pokazati kroz različita pitanja i metode selekcije, samo treba pažljivo osluškivati. Imajući u vidu uticaj konteksta i odnosa sa drugim crtama, deluje da isključivo intervju ipak ne može garantovati pouzdane zaključke.

 

Reference:

A century of research on conscientiousness at work. Michael P. Wilmot, Deniz S. Ones Proceedings of the National Academy of Sciences Nov 2019, 116 (46) 23004-23010.

Witt, LA & Burke-Smalley, Lisa & Barrick, Murray & Mount, Michael. (2002). The Interactive Effects of Conscientiousness and Agreeableness on Job Performance. The Journal of applied psychology. 87. 164-9. 10.1037//0021-9010.87.1.164.

Please follow and like us:

About Sanja Dutina Dragović

Master kliničke psihologije, REBT psihološki savetnik, filmofil, ljubitelj novog „pravca“ geek psihologije. Idejni tvorac i urednik Psihobrloga. Zainteresovana uglavnom za retke psihološke fenomene, kao što su Sindrom anarhične ruke, Kapgras deluzija ili Kotard deluzija, ali i za sajberpsihologiju.

View all posts by Sanja Dutina Dragović →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *