Infodemija, konfuzija i privid sigurnosti: Smernice za informisanje tokom pandemije

Odnos medija i mentalnog zdravlja ovih dana naročito dobija na značaju. Tokom pandemije je značajno imati ispravne informacije, zato što nam vraćaju doživljaj kontrole, a ujedno nam i pomažu da upravljamo svojim ponašanjem na adekvatan način. Stoga su pitanja razlikovanja tačnih od netačnih informacija, pouzdanih od nepouzdanih izvora, ispravnih od neispravnih mera zaštite pitanja od ogromnog značaja za sve nas.

Mediji imaju veliku moć u odgovaranju na ova pitanja, kao i promociji određenih stavova, razmišljanja i ponašanja. Time umnogome doprinose psihološkoj klimi koja prati ovu situaciju.

Kada razmišljamo o psihološkim efektima koje na nas mogu imati različiti medijski sadržaji u ovom periodu, moramo uzeti u obzir mentalno stanje onih koje vesti konzumiraju, aktuelne trendove u medijskom izveštavanju i način na koji ta dva faktora u kombinaciji mogu uticati na našu dobrobit.

Mentalno stanje onih koji vesti konzumiraju

Usled neizvesnosti i konfuzije s kojom trenutno živimo, možemo biti psihološki podložniji da sigurnost potražimo u konzumiranju velikog broja informacija – pa čak i onih nedovoljno proverenih. To posledično može uticati pogubno na naše mentalno, ali i fizičko zdravlje.

Potreba za informisanjem je normalna, ali je važno da se u ovom periodu i češće nego inače zapitamo:

  • Koliko vremena provodim izlažući se medijskim sadržajima u vezi sa  koronavirusom i zašto?
  • Da li to naročito radim u nekom delu dana (tek pošto ustanem ili neposredno pre spavanja)?
  • Kako se osećam pre nego što se okrenem medijskim sadržajima? Da li sam uznemiren/a, uplašen/a, radoznao/la, usamljen/a, ljut/a?
  • Kako se osećam nakon što sam se informisao/la? Da li mi to pomaže?

Takođe, može biti važno da primetimo da li se nekim informacijama vraćamo zato što one možda potvrđuju naša uverenja o nekim pojavama (društvu ili određenim drušvenim kategorijama, medicini, zdravstvenom sistemu, vlasti…)? Ukoliko primetimo takvu naviku, možemo se zapitati o čemu se tu radi i da li postoji neka emocija ili potreba iza toga? Na primer, da li nam teško pada da tolerišemo neizvesnost, pa tragamo za prognozama koje najavljuju datum kraja pandemije? Da li teško podnosimo što ne razumemo dovoljno kompleksne uzroke pandemije, pa se priklanjamo raznim teorijama zavere koje naizgled nude objašnjenje? Da li se brinemo za zdravstveno stanje svojih bližnjih pa iznova proučavamo podatke o stopi smrtnosti koronavirusa?

Ako prepoznamo potrebu koju zadovoljavamo konzumiranjem određenih medijskih sadržaja, možemo razmotriti i neke povoljnije načine da se tom potrebom pozabavimo (psiholozi ovih dana nude dosta resursa na tu temu).

Ovo može biti naročito važno ako se lečite od određenog mentalnog poremećaja ili imate izražene probleme u nekoj sferi mentalnog zdravlja. U tom slučaju preporuka je da pratite svoje stanje i reakcije. Neki medijski sadržaji mogli bi loše da utiču na vaše stanje ili da vam pojačaju neke simptome. U vanrednoj situaciji su to normalne reakcije.

Probajte da dozirate svoje izlaganje medijskim sadržajima i potražite podršku ako vam je potrebna. Moglo bi se, pak, dogoditi i da se u ovom periodu, na izvestan način osetite više povezano sa ljudima iz svog okruženja ili ljudima na globalnom nivou. Moglo bi da vam se čini da oni sada bolje razumeju stanja anksioznosti, panike, bespomoćnosti, depresivnih raspoloženja s kojima se vi inače suočavate. Ako je tako, usmerite se na kontakt i povezanost sa drugima.

Smernice za izveštavanje u doba koronavirusa

Kad posmatramo način na koji se izveštava o epidemiji koronavirusa u Srbiji, možemo primetiti da postoji dosta prostora za unapređenje. Nažalost, brojni trendovi koje uočavamo u medijskom izveštavanju ne pomažu tome da informacije do nas dopiru na adekvatan način za naše mentalno i fizičko zdravlje.

Ovih dana aktuelna je tema infodemije, odnosno medijske epidemije neistina, dezinformacija i lažnih vesti. Na nju je još u februaru upozorio  direktor Svetske zdravstvene organizacije rečima:

„Lažne vesti šire se brže i lakše od virusa, i podjednako su opasne.“

Mnogi masovni mediji su, nažalost, dozvolili sebi da objave vesti poput potencijalno opasnih “saveta nepoznatog mikrobiologa iz Vuhana” u kojima prenose niz dezinformacija. Danima su kružile različite prakse koje navodno štite od koronavirusa, a koje zapravo mogu voditi ozbiljnim rizicima po lično i kolektivno zdravlje. Na psihološkom nivou, ovakvi trendovi u izveštavanju su višestruko opasni jer u nekima izazivaju konfuziju i nepoverenje u medije (te se mogu preusmeriti na nepouzdanije izvore poput društvenih mreža), a u nekima privid sigurnosti sa uporištem u dezinformaciji.

U situacijama krize, od velike je psihološke važnosti pristup kojim medijski predstavnici dolaze do informacija i način na koji se poruka za javnost oblikuje i saopštava. Komunikacija je jako važna zato što dobra komunikacija koja dolazi od strane izvora kojima verujemo povećava verovatnoću da ćemo razumeti zašto nešto treba da radimo i da ćemo se tih mera pridržavati. Nažalost, stiče se utisak da u medijima ovih dana nije dovoljno zastupljen umirujući ton koji ne podiže paniku već povećava jasnoću.

Korektno medijsko izveštavanje može podići svest javnosti o pouzdanim informacijama,  promovisati solidarnost i značaj brige o fizičkom i mentalnom zdravlju, istaći dostupne vidove podrške u ovim domenima. Evo nekih smernica za izveštavanje o temama vezanim za COVID-19:

  • Pridržavajte se isključivo proverenih i tačnih informacija u izveštavanju. Izbegavajte glasine i spekulacije. Trudite se da raskrinkavate i pojašnjavate zablude i dezinformacije kada ste u prilici.
  • Izbegavajte senzacionalizam i zastrašivanje u izveštavanju, naročito kada je reč o sadržajima koji bi mogli pojačati anksioznost i stvoriti paniku; na primer, najava 24-časovnog policijskog sata, slike praznih polica supermarketa.
  • Konsultujte stručnjake iz relevantnih oblasti, ali istaknite i to da je očekivano da se naša saznanja o koronavirusu i merama zaštite mogu menjati u ovom periodu.
  • Promovišite zajedništvo između građana u situaciji koja nas je snašla i pozovite građane na solidarnu odgovornost.
  • Ponudite građanima uporište u pouzdanim dobrim vestima i rezultatima koji umiruju.

Smernice za mentalno zdravlje novinara u doba koronavirusa

Treba imati u vidu da se novinari ovih dana i sami nalaze u psihološki zahtevnoj poziciji. Često nemaju vremena ni kapaciteta da naprave nužan odmak od konzumiranja i obrade informacija. Njihovo delanje predstavlja ogroman resurs za stanovništvo, ali do mnogih informacija još ne mogu lako doći. To je naročito slučaj u zemljama sa inače ograničenom slobodom medija, gde su i same izjave za medije često pune emocija, čak i optužbi, zastrašivanja i nedoslednosti.

Kao i za sve nas, tako je i za novinare od velike važnosti da osveste da li imaju emotivnu reakciju na same izjave za medije. Većina emotivnih reakcija ovih dana je normalna, ali je važno da ih budu svesni kako ih ne bi na sličan način prenosili dalje. Takođe, podržavamo novinare da prepoznaju soptvene granice u izlaganju određenim sadržajima, da uzimaju pauze kad im je potrebno i da tragaju za pouzdanim sagovornicima.

Briga o mentalnom zdravlju i prevenciji izgaranja je i za njih u ovom periodu od velike važnosti, naročito jer je njihov posao značajan za sve nas na duže staze. Detaljnije smernice za bolju brigu o sebi novinari mogu pronaći na stranicama DART Centra – globalne mreža novinara, medijskih eksperata i zdravstvenih radnika posvećenih kvalitetnom izveštavanju o traumi, sukobima i tragičnim događajima

Please follow and like us:

About Ana Perović

Master kliničke psihologije, konstruktivistički psihoterapeut i naša dopisnica iz Zagreba. Trenutno se bavi istraživanjem telesne psihoterapije, terapije igrom i online terapije, a sasvim izvesno nikada neće prestati da čita o psihoanalizi i teoriji vezanosti. Voli duge šetnje i kratke meditacije.

View all posts by Ana Perović →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *