Dominantna žena u patrijarhalnom svetu: Arhetip Here u psihoterapiji

Piše: Nevena Topalović

Diznijev svet bajki, grčka mitologija i stvarnost u kojoj živimo su isprepletane u klupko koje je veoma intresantno (pokušati) razmrsiti. Prema Jungu ne postoji nijedna vrsta emocije, kompleksa, konflikta, dijagnoze koju čovek može da oseti, a da već nije opisana u brojnim mitovima sa Olimpa. U Diznijevom svetu možemo pronaći mnoštvo tih mitova koji su prerađeni i prilagođeni deci, ali suština i jezgro likova (arhetip) su uglavnom ostali neizmenjeni i lako prepoznatljivi. Primera radi, Diznijeva Zvončica, koja ljubomorom, spletkama, posesivnošču i beskompromisnom odanošću pokušava da osvoji pažnju Petra Pana, neodoljivo podseća na veličanstvenu grčku boginju Heru.

Hera predstavlja arhetip verne i posvećene supruge. Odnos između Zevsa i Here prožet je jakim i intenzivnim emocijama, ali je nestabilan i impulsivan (jednom rečju – ambivalentan). Oni se mrze i vole, teatralno svađaju i mire; dok je ona posvećena odnosu, on je promiskuitetan. U svojoj opsesivnoj želji da sačuva brak, nesigurna je u sebe i sklona intrigama. Njena ličnost je protkana manipulativnošću, obmotana ljubomorom.  Njih dvoje konstantno plešu na granici ljubavnog zanosa i besa.

U tom ljubavnom plesu Hera često gubi balans, ritam, korake, konekciju sa njim i sa samom sobom. Emotivno ranjiva, željna ljubavi i povodljiva, Hera prihvata svako Zevsovo objašnjenje i nakon bučne svađe opet uživa u ljubavi, opraštajući mu neverstva. Nakon bure, obavezno sledi zatišje, pomirenje i božanstvena gozba na Olimpu. I tako u krug – celu večnost.

Šta se dešava sa Herom u tom disfuncionalnom krugu? Ona gori od želje da bude voljena a ne dobija potrebnu ljubav. Na najmanji nedostatak pažnje postaje anksiozna, ali isto tako i mali znak pažnje topi njeno srce. Njen apetit za ljubavlju potpuno je neutoljiv, posesivna je i  Zevsa stavlja ispred sebe same.  Želi da svaki slobodan trenutak provede sa njim, da ga poseduje i kontoliše. Ona je prototip preokupirane partnerske vezanosti i stila ljubavi Mania. Snažni ljubavni osećaji, ljubomora, kompulsivna zabrinutost oko budućnosti odnosa, nedostak samopoštovanja, opsesivna potrebom za ljubavlju i pokornost Zevsu, održavaju začarani krug toksične ljubavi u kom je Hera u jednom trenutku euforično srećna i zaljubljena, a u drugom ekstremno besna ili tužna.

Iako vrhovna boginja, Hera je zapravo jako ranjiva i emotivno disfunkcionalna. Njen identitet je konstantno podložan promeni i menja se u skladu sa Zevsovim ponašanjem. Nema kontrolu nad njenim moćima, ali njegov uticaj je toliko jak da najmoćnija boginja Olimpa nema volje da živi ukoliko je On ne primećuje. Sva njena snaga leži zarobljena u senci isčekivanja pažnje od Zevsa, što on čini dozirano – tek toliko da je održi u životu. Herine životinje su paun i kukavica – kada je u centru njegove pažnje šepuri se kao paunica u svom sjaju, a kada je u senci mnogobrojnih ljubavnica – poput kukavice ne prestaje da tužnim i očajničkim krikovima podseti Zevsa na svoje prisustvo i svoju veličanstvenost, kako bi je ponovo postavio na pijadestal.

Iako vlada Olimpom, Herino samopštovanje je jako nisko. Nalik Persefoni moć crpi iz partnera (premda je i bez njega jako moćna), za razliku od Hekate koja moć crpi iz sebe. Njena podređenost Zevsu, potreba za životom u simbiozi dovodi do gubitka identiteta i emotivnog sloma čim oseti da Zevs svoju pažnju usmerava ka nekom drugom, dok je mrvice ljubavi održavaju u životu. Heru je teško razumeti izvan simbioze.

Da li opstanak u disfunkcionalnom odnosu proizilazi iz želje da zaštiti svoj status i položaj ili iz čiste ljubavi prema Zevsu? Ili joj možda Zevsovo ponašanje omogućava da zadovolji svoje mazohističke porive? Zašto Hera ostaje i uporno štiti svoj brak? Možda zbog partrijarhalnog vaspitanja, ne sme da ode od njega? Možda nema gde da ode? Možda se jednostavno plaši da počne novi život? Možda ne želi novi život obzirom na godine, ljubav, strast i žrtvu koju je podnela da bi izgradila ovaj? Iz  odgovora na postavljenja pitanja nazire se Herina uloga u psihoterapiji.

Osnovna Herina karakteristika – mazohistička zavisnost od Zevsa – može se preslikati na brojne partnerske odnose u realnom svetu. Svima su poznate priče o prevarenim ženama, zlostavljanim od strane muškaraca (verbalno, fizički) ili onima koje ostaju u partnerskom odnosu koji opsesivno pokušavaju da održe iako im ne odgovara. U arhetipu Here ogledaju se mnoge žene.

Ljubomora, posesivnost, kontrolisanje partnera nasuprot slobodi i poverenju su romantizovani i prepoznati kao znak intenziteta ljubavi i želja za zaštitom odnosa sa značajnim drugim, a ne kao ljubavne more, odnosno tihe ubice partnerskog odnosa. Kada se žena u kojoj je dominantan arhetip Here osvesti i odluči da prekine disfunkcionalne obrasce, potrebna je empatična podrška terapeuta kako bi povratila balans nad svojim životom. Uloga terapeuta ogleda se u osvešćivanju arhetipa Here koji oslikava ideju da je sidro moći u nama, da smo celoviti i bez partnera, da možemo da volimo partnera a i da zadržimo svoj identitet bez spajanja u njegov. Hera predstavlja naše niske strasti, prvi odgovor tela, ubod škorpije direktno u srce ili stomak, u situaciji kada druga osoba zaokuplja pažnju partnera.

Prihvatanje arhetipa Here jeste racionalizovanje tog osećaja, gde terapeut stvara siguran prostor za klijenta, u kom će se zajednički raditi na osnaživanju klijenta kroz demistifikovanje ljubomore u partnerskim odnosima, razlikovanju zrele od toksične ljubavi, jačanju snage u sebi naspurot davanja moći partneru da tu snagu oduzme. Klijent će se samim tim ohrabriti da preseče mačem i ode od dementorskog partnera koji poljubcima crpi moć, i na taj način stvori plodnu podlogu za razvoj ljubavi i nežnosti prema samom sebi.

 

Literatura:

Srejović, D., Cermanović,A.(1987). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *