Tamne sile i magija ili spajanje svih delova ličnosti: Arhetip Hekate u psihoterapiji

Piše: Nevena Topalović

Moćna Hekata je boginja meseca, magije, podzemnog sveta, smrti, snova, utvara. Pojavljuje se uvek pod noćnim nebom, a njen dolazak najavljuje lavež pasa. Ona je trolika boginja – vladarka zemlje, mora i neba.

Umetnički se prikazivala sa tri glave okrenute na tri strane, zbog čega je i čuvarka raskrsnica. Kako je i zaštitnica žena, njena trolika priroda može upućivati i na tri doba žene: devicu, majku i staricu. Prikazivana je i sa tri predmeta u rukama: bakljom (simbolom mesečeve vatre), zmijom (simbolom besmrtnosti) i nožem (simbolom babica), a ponekad i sa ključevima podzemlja, iz čega možemo zaključiti da je bliska sa Hadom i Persefonom.

Hekata i Persefona su povezane na nekoliko nivoa. Obe su boginje podzemnog sveta, magije, meseca. Obe vladaju tamnim silama. Čak su i umetnički predstavljane slično – u tamnoj odeći, sa sličnim simbolima.

Ipak, moguće je napraviti distinkciju koja je veoma značajna za upoznavanje arhetipa Hekate. Persefona crpi svoju moć i snagu iz drugih bogova (Hada ili Demetre), dok je Hekata crpi iz sebe same, ne zavisi ni od koga i nikome se ne povinuje, pa ni Zevsu. Persefona, iako je uspela da integriše i pomiri oba sveta, više naginje jednom ili drugom, zavisno od toga u kom se nalazi. Hekata  u svakom trenutku opradava svoj troliki nadimak kao suverena vladarka mora, zemlje i podzemlja.

Hekata nalikuje i Grdani iz bajke „Uspavana lepotica“. Obe su moćne vladarke, koje vladaju potpuno same. Obe dolaze nepozvane, uz dramatične i agresivne nastupe. Obe su tvrdoglave, često nepravedne, sadistički i narcistički nastrojene. Žive u izolovanom i ograđenom svetu, otkrivaju o sebi dozirano i o njima znamo samo ono što su same odlučile da otkriju, što nije mnogo.

Ko je zapravo Hekata? Da li se pod svom tom snagom krije dobro zamaskirana usamljenost? Obzirom da je ona jedna od retkih boginja koje se ne dovode u vezu sa sa drugim bogovima i smrtnicima, da li joj nedostaje ljubav ili je dovoljna sama sebi? Možda njeno sadističko ponašanje proizilazi iz samoće? Ili joj ta samoća olakšava i pruža dovoljno vremena da na sva tri polja vlada čvrsto i (ne)pravedno?

Odgovor na postavljena pitanja leži u osnovnoj Hekatinoj karakteristici – doživljaju celovitosti. Naime, ona je samostalna vladarka tri potpuno dijametralna sveta i uživa u onome što joj pružaju (ali ne kao Persefona polovično), u čemu se i ogleda njena snaga. Arhetip Hekate oslikava ideju da je snaga u nama, i kada sve nase polaritete integrišemo u celinu (kao središnje mesto na raskrsnici), moći ćemo da iznedrimo snagu da vladamo na svim poljima kojima želimo.

Hekata je id, naša Senka, trivijalna, nebitna, odbačena, nevidljiva, a zapravo je od suštinske važnosti i upravlja našim životima iz pozadine. Arhetip Hekate zaslužuje svoje mesto u psihoterapiji, i svako ko želi da se bavi psihoterapijom mora da sarađuje sa njom. Prihvatanjem ovog arhetipa, terapeut stvara sigurnu podlogu za klijenta, u kojoj zajedno rade na procesu mirenja i prihvatanja različitih strana ličnosti, kako bi ih integrisali u jednu i na taj način osnažili klijenta.

Takođe, dobar terapeut preuzima ulogu Hekate jer stabilno i sigurno “vlada” različitim raskrsnicama na koje klijent nailazi tokom terapije. Dodatno osvetljava klijentu put kada se izgubi, pomaže mu da doživi promenu, stopi polaritete, i prihvati sebe kao celinu.

Mit o boginji zemlje, mora i neba, može se posmatrati kao paradigma vezana za pomirenje svih naših ličnosti, počevši od Senke, pa do najmoralnijih principa kojih se držimo a koji su često u sukobu. Bitno je omogućiti siguran prostor gde će se sve naše nijanse  upoznati, otvoriti i povezati. Na taj način ćemo ubrzati proces promene i zakrpiti pukotine između realne i idealne slike koju imamo o sebi.

Hekata uvek nosi baklju ili bdi nad nama kao mesec da nam osvetli puteve i provede nas kroz raskrsnice. Nosi ključeve Hada da nam otključa nove puteve, i mač kao simbol hrabrosti. Poput psihoterapeuta, navodi nas na neke nove puteve, zaključava one koje smo prevazišli, a otključava one koje tek treba da pređemo.

Iako je Hekata vrhovna titanka, ne postoji nijedan mit u kojem ona nosi glavnu ulogu, već  su brojni mitovi protkani njenim prisustvom. Ona vlada iz senke i svoje prisustvo otkriva samo entuzijastima koji kopaju dublje, iza površine, do suštine. Takvi entuzijasti postoje i u Beogradu, pri Centru za urbani razvoj koji su na uglu Gospodar Jevremove i Kneginje Ljubice otkrili svetilište posvećeno Hekati. Zanimljivo je da se ono nalazi upravo na raskrsnici i to na Dorćolu (a samo ime znači „raskrsnica četiri puta“). Na tom mestu, uz prethodno skinutu aplikaciju Holograd, moguće je videti virtuelni prikaz Hekate u prirodnoj veličini, te u srcu grada osetiti snagu koja isijava iz nje.

 

Literatura:

Srejović, D., Cermanović,A.(1987). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
Popović,V.B. (2008). Klinički aspekti psihologije, Doktorska disertacija, Filozofski fakultet:Beograd.
Popović,V.B., (2001). O duši o bogovima: teorija i praksa arhetipske psihologije. Niš: Prosveta.

 

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *