Ženski princip: Arhetipovi boginja u psihoterapiji

Ženski princip prema Jungu predstavlja prilagodljivost,  ženstvenost, ranjivost, celovitost, što slikovito možemo predstaviti  kroz prizmu četiri boginje: Persefonu,  Afroditu, Heru i Hekatu.

Persefona je kružna boginja dualne prirode, ona koja integriše umiranje i rađanje, tišinu  i bes, pasivnost i agresiju, pokornu devojku i zrelu ženu, čednost i seksualnost, sluškinju i gospodaricu, mir i krv, dan i noć, zdravlje i bolest,  „normalnost“ i „ludost“, svetlost i tminu, svesno i nesvesno, dve strane duše.  Ona je sposobna da se prilagodi promeni, pomiri dva dijametralna sveta i uživa u onome što joj pružaju, u čemu se ogleda njeno mesto u psihoterapiji. Kada se osvesti arhetip Persefone i osoba zaista počinje da uzima najbolje od svojih sada stopljenih polariteta, budi se Afrodita.

Afrodita je boginja ljubavi, lepote, čulne ljubavi, čežnje i ljubavnog zadovoljstva. Njeno mesto u psihoterapiji ogleda se u negovanju i gajenju seksualnosti, strastvenosti, senzualnosti, nežnosti, zdravoj sebičnosti, hrabrosti da sve navedeno isplete i iskoristi za ispunjenje želje. Odgovor na Afroditin zov jeste spremnost na grljenje sebe, veru u sebe, traženje sidra moći u sebi, uzemljenost u sebe, okretanje oko sopstvene ose, rad na sebi.  Kad zagasimo vatru, zanemarimo, potisnemo i ugasimo Afroditu, budi se Hera.

Hera je boginja čija je ličnost potpuno protkana ljubomorom, zavisnošću, posesivnošću I potpunom  preokupiranošću Zevsom. Predstavnik je žena koje ne mogu da dišu bez partnera, onih čiji se smisao postojanja ogleda u očima značajnog drugog. Izražen arhetip Here ne dozvoljava završetak toksičnog parterskog odnosa, sve dok osoba ne osvetli svoje slabosti, pronađe uzorke nesigurnosti, siđe i podzemlje i pripitomi demone i upozna se sa Hekatom.

Hekata u nama miri aspekte ličnosti počevši od Senke, pa do najmoralnijih principa kojih se držimo a koji su često u sukobu. Njen zov poziva na kreiranje prostora gde će se sve naše nijanse  upoznati, otvoriti i povezati, ubrzati proces promene i zakrpiti pukotine između realne i idealne slike koju imamo o sebi. Kada osetimo celovitost i balans, mi sami biramo da li ćemo vladati svetlošću ili tamom, ali se komforno osećamo u oba sveta. Posledično, kružno se vraćamo na Persefonu – boginju koja uspeva da postigne balans i pleše na granici oba sveta.

Primećujemo da su četiri opisane boginje povezane ciklično, i da žena svaku od njih može pronaći u sebi, u različitim vremenskim periodima. Povezane su čak i kroz cikluse dana i godišnjih doba. Naime, prema verovanju Presefonino doba  jeste proleće i zora, spona  izmedju zime i leta odnosno dana i noći. Kako bi se ukazalo na povezanost njene dvostruke prirode, Afrodita je predstavljena kao podne i leto, kad je sunce najasnije, a Hera kao jesen i suton,  kao mešavina tmine i svetla, zime i leta uz veći udeo tame i hladnoće. Hekata je pak  povezivana sa ponoći i zimom, kada noć zacrni belinu i toplotu.

Boginje se mogu posmatrati i kroz faze menjanja meseca, gde je Persefona predstavljena kroz prvu četvrtinu meseca, odnosno fazu koja se nalazi na putu od mladog do punog meseca, kao boginja samootkrivanja; Afrodita kao pun mesec, u najsjajnijoj fazi; Hera kroz drugu četvrtinu,tj mesec u  opadanju i Hekata kao prazan mesec, odnosno faza u kojoj mesec prikuplja snagu ponovnog rasta.

Boginje imaju čak istovetne simbole koji im pripadaju, od kojih svaki ima istu bazu, ali nagoveštava različitu prirodu. Primera radi, Persefonino cveće je asphodel, beli cvet prošaran crnim, koji je istovremeno simbol mrtvih i lek protiv ujeda zmija i drugih otrova; Afroditino cveće su mirisne, ali trnovite  ruže; Heri su posvećeni ljiljani, kao simbol bezuslovne ljubavi, brige, milosti i saosećajnosti, ali i izobilja, plodnosti i bogatstva, što odlično opisuje njen odnos sa Zevsom; Hekata je predstavljena kroz lotos, simbol preporoda, obnove i besmrtnosti, kao cvet koji izlazi iz tame i rascveta se na punom svetlu.

Sve boginje imaju i životinje koje su  im verne, koje takođe oslikavaju njihovu ličnost: Persefonine životinje su škorpije, kameleoni, gušteri i slično – sve one koje žive i u tami i na svetlu i često imaju moć regeneracije; Afroditine životinje su nežni i mudri golubovi; Herine paun i kukavica, koji su ogledalo njenog i Zevsovog odnosa, i Hekatini su crni psi, kao simbol njenog mraka.

Iako su sve one povezane, boginje se razlikuju po mestu gde je njihova moć smeštena. Jezgro Persefonine moći jesu Had i Demetra, Afrodita energiju izvlači iz silne ljubavi koju ima prema sebiHera snagu crpi iz ljubavi prema Zevsu, a Hekata iz svog mraka.  Sa druge strane, mi crpimo moć iz arhetipova boginja,uzimjući ono što nam treba od svake od njih onda kada osetimo šta nam je i u kojoj meri potrebno, što je još jedan vid ciklusa. Dakle, ne poistovećivati se sa boginjama, već upoznavanjem njihovih arhetipova, istraživati i odgovarati na potrebe duše i praćenjem i prepoznavanjem sopstvenih ciklusa graditi autentičnu sebe.

Please follow and like us:

About Nevena Topalović

Master psiholog i doktorand na Odseku za psihologiju. Kada je posvećena hobijima proučava arhetipe grčkih božanstava i Diznijevih junaka, kako bi osvetlila njihov značaj i pronašla im mesto u savremenoj psihoterapiji. Kada je posvećena nauci, zaintresovana je za izučavanje ljubomore u partnerskim odnosima.

View all posts by Nevena Topalović →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *