Nedoslednost temperamenta: Kako se narav deteta menja tokom odrastanja

„Ih, ona je takva od malena! Što zacrta mora da ostvari!“  Nakon što roditelji provere na koga novorođena beba fizički liči, obično je naredna najvažnija tema pitanje na koga je „karakterom“. I zaista, nisu sve bebe iste. Neke plaču više – neke manje, neke se lako uplaše a neke samo u određenim situacijama. Neke se lako prilagode promenama rutine, a neke se veoma uznemire. Neke su „teške“ a neke su „milina za čuvanje“. Da li i kakve to veze ima sa tim kakvi će biti kao odrasli ljudi?

Još u ranom detinjstvu deca se razlikuju u emocionalnim reakcijama i uopšte ponašanju, tačnije ispoljavaju određeni temperament. Temperament se bazira na biološkim razlikama u motorici, emocionalnoj reaktivnosti, samoregulaciji, pažnji, koje se izražavaju kroz različite situacije kao odgovor na određene podsticaje. Dečji temperament sadrži dve osnovne karakteristike: 1) izražava se kroz ponašanje/može se posmatrati i 2) relativno je stabilan. Crte koje su prisutne u detinjstvu a koje nisu stabilne i ne pokazuju se kasnije u životu, smatra se da nisu deo temperamenta.

Različiti istraživači pokušali su da klasifikuju tipove dečjeg temperamenta. Recimo, psiholog Elizabet Planlap sa Univerziteta Viskonsin Medison, na uzorku od 990-oro dece uzrasta između šest i dvanaest meseci, a na osnovu izveštaja njihovih roditelja, izdvojila je četiri profila – tipičan, nisko-negativan, povučen/inhibiran i pozitivan/aktivan (nisko-reaktivan). Posebno se pokazala stabilnost profila povučen/inhibiran, što znači da deca koja su povučena i plašljiva kao bebe, najčešće su sklona istim tim ponašanjima i kasnije u životu.

Istraživanja generalno sugerišu da postoji značajna povezanost između našeg ponašanja sa samo par meseci života i u odraslom dobu. Prva takva studija započeta je 1950. godine u Njujorku od strane bračnog para Stele Čes i Aleksandera Tomasa. Oni su posmatrali 133 dece od rođenja do tridesete godine, i kontinuirano intervjuisali njihove roditelje. Svu decu su opisali kroz tri kategorije u odnosu na nivo aktivnosti, raspoloženje i rasejanost: teška, laka i obazriva/stidljiva deca (slow to warm up). Takođe se pokazalo da dete koje je teško ili lako sa tri godine, isto se ponaša i kasnije u životu. Bebe koje su sklone ekspresiji negativnih emocija, koje se teško prilagođavaju promenama, visoko su reaktivne i sa slabom emocionalnom regulacijom, u prošlosti su se opisivala kao da imaju „težak“ tip temperamenta.

Danas se aspekti temperamenta uglavnom sažimaju u tri dimenzije: svesna kontrola, što obuhvata samokontrolu i sposobnost fokusiranja pažnje recimo na igračku; negativna afektivnost, što znači niži nivo negativnih emocija poput straha i frustracije; i ekstraverzija, što znači visok nivo aktivnosti, uzbuđenja i društvenosti.

Jedna longitudinalna ruska studija koja je procenjivala dečji temperament po ovim dimenzijama na uzrastu od sedam meseci i kasnije sa osam godina, pokazala je mnoge doslednosti ali i neočekivane nedoslednosti. Recimo, deca koja su imala dobru svesnu kontrolu kao odrasli ljudi imali su izraženu crtu savesnosti. To znači da ako se vaša beba dobro fokusira na igračku koja je zanima, moguće da će bez problema održavati svoju sobu urednom kada poraste, a i da će biti profesionalno i akademski uspešna. Međutim, pokazalo se da ne mora da znači da će nesmajana beba nužno biti društvena kada odraste.

Imajući u vidu da koren ili baza ličnosti može da se mapira još u ranom detinjstvu,  očekivano je i da se već na ranom uzrastu može predvideti neki vid psihopatologije. Deca koju karakterišu veoma intenzivna doživljavanja i ispoljavanja emocija u okviru prve godine života, povezuju se sa psihijatrijskim poremećajima kasnije u životu. Faktor rizika za internalizaciju problema (posebno anksioznost) predstavlja negativna emocionalna reaktivnost, visoka stidljivost i strah. Sa hiperaktivnim poremećajem pažnje povezuje se visoka aktivnost i smanjena samoregulacija.

Međutim, to što je temperament biološki ili genetski zasnovan ne znači da na njega ne utiče i iskustvo ali i mnogi drugi faktori poput pola, mentalnog zdravlja roditelja i socio-ekonomskog statusa. Postoji mogućnost i da je manje stabilan u ranom uzrastu a da sa godinama postaje stabilniji. Zato se danas ne kaže da temperament predviđa kasniju ličnosti, već da su jednostavno povezani. Ako želite da predvidite kakvo će vaše dete biti kada poraste, sačekajte bar dok ne napuni tri godine.

 

Reference:

Bornstein, M.H. et al. (2019). Stability of child temperament: Multiple moderation by child and mother characteristics. The British Journal of Developmental Psychology. 37(1):51-67

Bornstein, M.H. et al. (2015). Infant temperament: stability by age, gender, birth order, term status, and socioeconomic status. Child Development, 86(3):844-63. 

Planlap, E.M. & Goldsmith, H.H. (2019). Observed Profiles of Infant Temperament: Stability, Heritability, and Associations With ParentingChild Development.

Abulizi, X. et al. (2017). Temperament in infancy and behavioral and emotional problems at age 5.5: The EDEN mother-child cohort. PLOS one, 12(2):e0171971.

Sayal, K. et al. (2014). Infant temperament and childhood psychiatric disorder: longitudinal study. Child: Care, health and development. 40(2):292-7. 

Please follow and like us:

About Sanja Dutina Dragović

Master kliničke psihologije, REBT psihološki savetnik, filmofil, ljubitelj novog „pravca“ geek psihologije. Idejni tvorac i urednik Psihobrloga. Zainteresovana uglavnom za retke psihološke fenomene, kao što su Sindrom anarhične ruke, Kapgras deluzija ili Kotard deluzija, ali i za sajberpsihologiju.

View all posts by Sanja Dutina Dragović →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *