Jedem jer se žderem: Zašto se prejedamo u doba korone

Piše: Dunja Stojković*

Nova vremena nose nove izazove. Poslednjih nedelja možemo videti kako jedno inače neuobičajeno ponašanje – kompulzivno sakupljanje (engl. „hoarding“), postaje uobičajeno. Ljudi svakodnevno pokazuju svoju kreativnost šalama o tome kako ćemo izgledati po izlasku iz izolacije. Ono što je za mnoge bezazleno, za osobe koje inače imaju problematičan odnos sa hranom i kilogramima ili pate od poremećaja ishrane (anoreksije, bulimije ili kompulzivnog prejedanja) može biti razlog za nervozan smeh ispod koga se krije užasnutost.

Hrana je oduvek važan deo individualnog i društvenog života i njome ispunjavamo mnogo potreba koje nemaju nužno veze sa fiziološkom glađu. Jednim delom, ovo je sasvim prirodno jer još dok smo bebe hranu naučimo da povezujemo sa utehom i zadovoljstvom. Kako odrastamo, učimo i druge načine da sebe umirimo, na primer zagrljajem, razgovorom ili aktivnošću koja nas ispunjava. Nekada rešenje i nije ukloniti neugodnu emociju, već ostati sa njom neko vreme.

Kako ne postoje idealni roditelji i idealna sredina, svako od nas je tokom odrastanja i formiranja neke lekcije preskočio ili ne baš tako dobro naučio. Kod nekih ljudi ove preskočene lekcije odraziće se u čestom pribegavanju hrani radi regulisanja emocija. Prekomerno unošenje hrane kada ne osećamo fiziološku glad dalje najčešće vodi doživljaju krivice, a koji dalje može voditi štetnim ponašanjima kao što su namerno izbacivanje hrane (povraćanjem ili korišćenjem laksativa), odbijanjem hrane ili daljim prekomernim unošenjem hrane. Tako, hrana može postati adiktivna supstanca, slična alkoholu ili narkoticima, sa jednom bitnom razlikom- od hrane ne možemo trajno apstinirati.

To nas vraća na situaciju u kojoj smo se trenutno zatekli. Izazovi koje izolacija nosi, kao da nisu teški sami po sebi, za osobe sa problematičnim odnosom prema hrani sadrže gotovo sve bitne okidače- zalihe hrane, smanjena mogućnost za fizičku aktivnost, poremećena rutina, smanjena socijalna podrška i usamljenost, dosada, briga i neizvesnost. Razmotrićemo svaki od okidača i ponuditi ideje o tome kako možete u ovim zahtevnim okolnostima sebe podržati.

Zalihe hrane: dobro planirajte svoje nabavke. Situacija nas sama po sebi, donekle, na to primorava. Iskoristite je kako biste u kući držali što više hranljivih namirnica koje su vam potrebne za redovne obroke i što manje namirnica koje stavite u korpu jer vas „povuče“ da ih uzmete. U nabavku, dakle, idite sa planom.

Neki od klijenata sa kojima radim govore i da prvi put razmišljaju o tome da „hrane treba da ima za sve“, te da je ova promena perspektive doprinela tome da ne žele nepotrebno da gomilaju hranu. Takođe, samostalno pripremanje obroka doprinosi svesnijem jedenju.

Smanjena mogućnost za fizičku aktivnost: za većinu ljudi bavljenje fizičkom aktivnošću znatno je lakše kada je vođeno i organizovano. Mnogi instruktori vežbanja nude online programe, a na internetu možete naći i razne besplatne sadržaje (na kraju teksta možete pronaći link ka nekim besplatnim online aktivnostima). Sasvim je razumljivo i ako vam trenutno nije do vežbanja.

Pokušajte sebi da obezbedite minimum pokreta koji je dovoljan da održite doživljaj vitalnosti i pobrinete se za svoje telo. Ovo možete učiniti i sređivanjem kuće, biranjem stepenica umesto lifta, igranjem uz muziku koju volite ili šetanjem po kući dok razgovarate telefonom.

Poremećena rutina: kada izgubimo strukturu dana, svako vreme može se činiti  kao dobro vreme za nešto pojesti. Međutim, kao što smo nekada imali određenu rutinu, tako sada možemo napraviti novu. Možda trenutno imate i više slobode da dan organizujete prema onome što vam odgovara.

Pazite da ne upadnete u zamku traženja „savršene“ rutine i gubljenja iste kada god ne uspete da se pridržite svog plana u potpunosti. Napravite plan koji će biti održiv, koji će vam biti prijatan i koji će biti dovoljno fleksibilan da ako od njega odstupite možete lako da se reorganizujete i izbegnete poznati scenario „sad je sve propalo, bolje da prosto odustanem“.

Smanjena socijalna podrška i usamljenost: Kako se trenutno svi suočavamo sa jednim velikim problemom, možemo se osećati neugodno da razgovaramo o našim „malim“ problemima. Nažalost, oni ne nestaju zbog prisustva većeg problema i sasvim je u redu da potražite podršku za sebe.

Ostanite u kontaktu sa bliskim osobama koje mogu razumeti kroz šta prolazite. Ukoliko ste u mogućnosti, nastavite ili započnite psihoterapiju (većina psihoterapeuta nastavlja svoj rad online). Ukoliko niste, možete se priključiti grupi podrške za osobe sa problematičnim odnosom prema hrani (link možete pronaći na kraju teksta).

Neizvesnost, briga, dosada: opšta preporuka jeste da ograničimo vreme koje posvećujemo čitanju/slušanju vesti o korona virusu, a posebno da izbegavamo da to bude odmah po buđenju ili pre spavanja. Jednom do dva puta u toku dana je sasvim dovoljno da ostanete u toku sa aktuelnim dešavanjima. Prekomerno bavljenje ovom temom može lako povećati uznemirenost, osećaj bespomoćnosti i gubitka kontrole, a što može uvećati potrebu da se uz pomoć hrane pomaknete od pomenutih neprijatnih doživljaja. Pokušajte, stoga da pomerite fokus ka svakodnevnim aktivnostima koje jesu u vašoj kontroli.

Ako imate više vremena i prostora da budete sami, možete to iskoristiti tako što ćete pokušati bolje da razumete svoj odnos sa hranom. Vežba je sledeća:

Svaki put kada osetite potrebu da posegnete za hranom (a to nije u redovno vreme obroka i zbog fiziološke gladi), prvo u dnevniku zapišite nekoliko rečenica o tome kako se u datom trenutku osećate i o čemu razmišljate. Zatim zapišite nekoliko ideja o tome na koji biste još način mogli da ispunite potrebe koje u datom trenutku imate (npr. „osećam se uznemireno jer danas nisam uradila ništa od onoga što sam planirala i želim nešto da pojedem“- alternativa „pozvaću prijateljicu“, „izabraću jednu malu stvar koju još uvek imam vremena da uradim“, „odustaću od produktivnosti za danas i do kraja dana ću odmarati“). Zatim, ako i dalje želite, pojedite šta ste inicijalno nameravali, ali svaki sledeći put kad osetite potrebu ponovite zapisivanje. Na ovaj način, vremenom ćete bolje razumeti svoje obrasce i svesnije pristupati hrani.  

Najzad, setite se da se nalazimo u situaciji visokog stresa koja lako može učiniti sve probleme sa kojima smo se do sada suočavali još izazovnijim. Stoga, ne morate naučiti novu veštinu, biti još produktivniji, izaći iz karantina mršaviji i slično. Dovoljno je, i u redu je da učinite samo ono što će vam pomoći da sebe negujete i podržite, kao što to toliko lakše činimo jedni za druge.

 

Korisni linkovi (online besplatne aktivnosti):
  1. Treniramo u karantinu 
  2. Joga časovi: ovde i ovde.
  3. Časovi plesa
  4. Grupa podrške za osobe sa problematičnim odnosom prema hrani
  5. Grupa podrške za sve osobe pogođene krizom
  6. Besplatna psihološka podrška

*  Autorka Dunja Stojković je transakciono-analitički psihoterapeut

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *