Piše: K.Z. Vuković
Ovog petka donosimo vam slučaj iz Japana, objavljen u časopisu Psychiatry and Clinical Neurosciences 1996. godine.
Žena stara 47 godina hospitalizovana je nakon što je počela da prijavljuje da čuje glas Boga, da on kontroliše njeno telo i daje joj različita upozorenja. Poticala je iz mnogočlane farmerske porodice iz šire oblasti Tokija. U porodici nije imala istoriju mentalnih bolesti, a više puta tokom života obraćala se narodnim lekarima i vračevima zbog različitih zdravstvenih problema. Sa 33 godine ušla je u brak koji je bio ugovoren. Nakon što joj je otac umro od raka pankreasa kada je imala 36 godina, patila je od insomnije, gubitka apetita i zamora, a simptomi su prestali nakon godinu dana.
U maju iste godine kada je primljena u bolnicu, posetio ju je trgovački putnik. Tražio je prezime i datum rođenja njenog muža, predviđajući da će ga stići nesreća. Kako je ženin muž imao nezgodu nekoliko dana pre toga, ona je postala ekstremno anksiozna. Trgovac je ponudio rešenje u vidu amajlije koja će joj zaštiti muža, a nakon uspešne prodaje, pozvao ju je na detaljno čitanje dlana. Kada je otišla u iznajmljenu hotelsku sobu, zajedno sa drugim ženama je slušala predavanja na temu nasleđa, zdravlja, braka i sreće. Otprilike nedelju dana kasnije, ponovo na predlog trgovca, otišla je u iznajmljenu sobu u Tokiju i tu je dobila svitak za koji su joj rekli da je knjiga molitvi koju treba da nauči napamet, a zatim su je nagovorili da kupi skulpturu „Drveta sreće“. Veliku sumu novca za novu relikviju digla je u banci u pratnji trgovca i nepoznate žene. Tokom juna, jula i avgusta dva puta mesečno je išla u sobu podeljenu pregradom i tamo su joj prikazivani snimci sa biblijskom tematikom. U septembru je počela da se žali na nesanicu i daje izjave poput: „Čujem božji glas. On me zaposeda i kontroliše moje telo.“ S vremena na vreme je ravnim glasom izdavala porodici naređenja i besmislena upozorenja („Ne idi tamo, nećeš se vratiti!“, „Ne jedi to, umrećeš!“). Nakon što je molila muža da umru zajedno, odveo ju je u psihijatrijsku bolnicu gde je primljena. Glas joj je i dalje bio ravan, držanje uzdržano i povučeno, a izjave koje je davala ticale su se religije i opsednuća („Da li znaš Nebo i Zemlju? Nebo je Bog, Zemlja je voda i more. Ko je Nebo, a ko je Zemlja“). Prilikom prijema u bolnicu, pokazivala je neke od znakova amnezije i tvrdila da se ne seća kupovine skulpture. Sećanja su joj se vraćala postepeno. Uz psihoterapiju je lečena i farmakološki. Objasnila je da se trgovac pojavio u vreme kada je bila zabrinuta zbog odnosa svoje majke i snaje, i da joj je on ponudio amajliju kao rešenje, ali da nikada nije pomislila da bi mogla da se promeni u toj meri. Otpuštena je iz bolnice dva meseca od prijema, bez znakova patologije.
Stanje zaposednutosti je jedan od glavnih simptoma disocijativnih epizoda koje se javljaju u različitim kulturama, a koje su izazvane duhovnim doživljajima ili praksama. Javlja se u somnambuličkoj formi ili u lucidnoj, opsesivnoj formi. Nakon istraživanja različitih slučajeva „opsednuća“, Sato je zaključio da je pacijentkinjin slučaj pre psihogen, nego shizofren, i somnambuličkog je karaktera, što je jasnije nakon znakova amnezije koje je pokazivala neposredno po prijemu, i pacijentkinjinih izjava poput – „Od juče se ponovo osećam kao ja. Deluje kao da sam lutala unaokolo izgubljena“.
Pacijentkinja je dobila dijagnozu kratke reaktivne psihoze i disocijativnog poremećaja, nespecifikovanog. Uzimajući u obzir pacijentkinju istoriju zdravstvenih smetnji, zaključeno je da je duže vreme pokazivala i simptome poremećaja somatizacije koji je pronađen u nekim ranijim istraživanjima uz stanja opsednuća i depresije. Somatizacija se u ovom slučaju javila pre zaposednutosti, verovatno kao mehanizam privlačenja pažnje.
Objašnjavajući tok razvoja bolesti, Sato nas vodi kroz faze:
- Trgovac predviđa muževljevu nesreću
- Igrom slučaja, muž je imao nezgodu nekoliko dana ranije
- Kombinacija dva događaja povećava pacijentkinjinu anksioznost
- Njen odgovor je kupovina amajlije i pohađanje video prezentacija
- Dato joj je da nauči sadržaj molitvenika
- „Opsednuće“ se javlja dok pacijentkinja pokušava da memoriše moltve
Strah koji je doveo do stanja psihoze razumljiv je ako se uzme u obzir pacijentkinjina okrenutost tradiciji i narodnim verovanjima. Fenomen opsednutosti se obično javlja u kulturama koje su izolovane i zatvorene, sa jakom tradicijom i pravilima i uzrokovan je verovanjima koji objašnjenja abnormalnog iskustva ili ponašanja traže u natprirodnim silama.
Sam seting u kome je prikazivan video materijal sadrži neke od elemenata ispiranja mozga, u ovom slučaju senzorne deprivacije i učenja. Pronađeno je da senzorna deprivacija dovodi do poremećaja rasuđivanja, uznemirenosti, konfuzije, anksioznosti, emocionalne nestabilnosti, podložnosti sugestiji, a u nekim slučajevima i do privremene ili hronične shizofrenije. Iako pregrađena soba nije potpuno izolovana i ne može se govoriti o deprivaciji, Sato i saradnici smatraju da se ona ipak može posmatrati kao jedan način izolacije od realnosti.
Pacijenktinja je nakon godinu i po dana počela da pokazuje znake depresije kao što su insomnija, manjak apetita i suicidalne misli. Uz psihijatrijsku terapiju, vratila se i nekim tradicionalnim lekovima. Tri godine nakon trgovčeve posete, njeno stanje je bilo relativno stabilno.
Da, i nas zanima šta se još dešavalo u međuvremenu.
