Razvezivanje “atačmenta”: Da li je afektivno vezivanje precenjen koncept u psihologiji?

Britanski magazin The Psychologist već neko vreme objavljuje članke različitih gostujućih psihologa koji diskutuju o tome koji psihološki konstrukti su po njihovom mišljenju precenjeni ili potcenjeni. Elizabet Mejn, profesorka psihologije na Univerzitetu Jork, pre nekoliko godina u kategoriju precenjih svrstala je afektivno vezivanje.

Ovaj psihološki koncept popularnost je stekao i van naučnih okvira i na internetu su dostupni mnogobrojni testovi koji otkrivaju da li ste za svoje romantične partnere vezani sigurnim, izbegavajućim, preokupiranim ili dezorganizovanim stilom. Isto tako, roditeljske brošure i sajtovi upozoravaju nove roditelje da odnos koji će razviti sa detetom određuje koliko će biti uspešan i njegov kasniji razvoj. U tom smislu, pretpostavlja se da će dete koje je „sigurno vezano“ za majku razviti siguran stil vezanosti i sa svim drugim bliskim osobama u budućnosti.

Mejnova upozorava da upravo tu leži ključni problem jer ne postoje nikakvi dokazi da tip afektivne vezanosti koju dete ima sa roditeljem u detinjstvu može da predvidi bilo šta o njegovom kasnijem razvoju i funkcionisanju. Ona navodi studiju iz 2014. godine koja je pokazala da rani stil vezanosti ne podrazumeva da će isti takav imati i kao odrasla osoba a kamoli da može da previdi nešto drugo.

Afektivna vezanost predstavlja kvalitet odnosa a ne crtu ličnosti. To znači da jedno isto dete može imati sasvim različit tip vezanosti za različite figure koje ga okružuju – recimo za majku je vezano sigurnim, a za oca izbegavajućim obrascem. Imajući u vidu da bar 39 odsto odraslih karakteristiše nesigurni stil vezivanja, sumanuto je etiketirati ove ljude kao psihički poremećene ili – blaže rečeno – neadekvatne, što se u javnosti vrlo često dešava.

Kris Frejli, profesor psihologije na Univerzitetu u Čikagu koji proučava procese atačmenta u bliskim vezama, zajedno sa Glenom Rosmanom, profesorom psihologije koji se bavi ranim razvojem, autor je članka u žurnalu Current Opinion in Psychology koji sažima trenutna saznanja koja imamo o tome zašto je neko siguran a neko nesiguran u bliskim odnosima. Oni otkrivaju četiri glavne lekcije koje su naučili iz longitudinalnih istraživanja o razvojnim osnovama afektivnog vezivanja odraslih. Lekcije se donekle nadovezuju na stavove Elizabet Mejn i raskrinkavaju osnovne predrasude i banalizovanje atačmenta.

Prva lekcija: Na prvi pogled deluje da to što je neko sklon izbegavajućem stilu vezivanja sigurno ima veze sa ranim iskustvom. Deluje da su odnosi u odraslom dobu refleksija odnosa sa roditeljima. Međutim, iako određena istraživanja na to ukazuju, povezanost je toliko nekonzistentna i mala da je zanemarljiva.

Druga lekcija: Afektivna vezanost kao teorija sagledava se istovremeno na dva načina: roditelj oblikuje dete i njegov stil vezivanja (socijalizacija) ali i stil vezivanja deteta igra ulogu u tome kako tumači namere i ponašanja drugih te kako menja svoje ponašanje i doživljava bliske odnose uopšte (selekcija). Selekcija bi mogla da objasni zašto nesigurno vezani stalno ponavljaju svoje disfunkcionalne veze. Autori tvrde da ova dva procesa ne deluju paralelno. Dakle, aktivni su u različito vreme: socijalizacija je važna u ranom detinjstvu ali primat kasnije preuzima selekcija.

Treća lekcija: Rani atačment ne određuje odnose u odraslom dobu. Tačno je da ljudi sa pozitivnim ranim iskustvima češće formiraju sigurnu afektivnu vezanost i obrnuto. Međutim, postoje izuzeci.  Neki ljudi uz svu podršku i ljubav ipak izrastu u nesigurne osobe.

Četvrta lekcija: Postoji još mnogo toga nejasnog o poreklu stila afektivne vezanosti u odraslom dobu. Osoba koja ima sigurnu vezanost sa roditeljima, zbog iskustva sa vršnjacima može biti nesigurna u svim odnosima koji nisu vezani za porodicu. Recimo nesigurno je vezana u romantičnim vezama a i dalje sigurno vezana za roditelje. Izgleda da je skorije iskustvo važnije nego rano za stil atačmenta, a ne treba zanemariti ni uticaj genetike.

Džon Bolbi, tvorac teorije atačmenta, na samom početku svog rada tvrdio je da postoji kritički period (između šest i trideset meseci detetovog života) kada se razvija afektivna vezanost majke i deteta. Smatrao je da ukoliko ta veza izostane, posledice su nepovratne i štetne. Na primer, dete lako može da izraste u bezosećajnog psihopatu. Određeni psiholozi tog vremena oštro su kritikovali ovu tezu navodeći kao argumente da Bolbi zasniva svoje stavove na opservacijama iz samo jednog sirotišta što je nedovoljno za bilo kakvu generalizaciju; da zaboravlja da postoje različite vrste deprivacije, kao i da nije tačno da je dete isključivo privrženo majci dok je otac tu samo kao emocionalna i finansijska podrška majci. Nakon toga, Bolbi revidira svoje stavove i priznaje da je preterao kada je pričao o neizbežnim posledicama rane separacije.

Poruka je ista i danas: rano iskustvo u smislu afektivne vezanosti nije jedini i najvažniji sastojak koji određuje dete, a svakako nam ne može samostalno odgovoriti na pitanje zašto neko ima snažnu potrebu da se stopi sa drugom osobom, dok neko beži i na samu naznaku bliskosti.

 

Referenca: 

Fraley, R.C. & Roisman, G.I. (2019). The development of adult attachment styles: four lessons. Current Opinion in Psychology, 25.

Please follow and like us:

About Sanja Dutina Dragović

Master kliničke psihologije, REBT psihološki savetnik, filmofil, ljubitelj novog „pravca“ geek psihologije. Idejni tvorac i urednik Psihobrloga. Zainteresovana uglavnom za retke psihološke fenomene, kao što su Sindrom anarhične ruke, Kapgras deluzija ili Kotard deluzija, ali i za sajberpsihologiju.

View all posts by Sanja Dutina Dragović →

One Comment on “Razvezivanje “atačmenta”: Da li je afektivno vezivanje precenjen koncept u psihologiji?”

  1. Ne znam kako se moze ocekivati da bilo koja teorija sama po sebi objasni funkcionisanje kako pojedinca, tako i grupa, tako da je zakljucak clanka u najmanju ruku suvisan, da ne kazem razocaravajuc. Od psihologa se ocekuje da su sposobni da sagledaju razne faktore koji uticu na coveka, a ne da se fokusiraju na jednu stvar/teoriju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *