Mudra zavodnica: Arhetip Afrodite u psihoterapiji

Jedna od poznatijih  Diznijevih lepotica negativaca jeste Zla Kraljica, Snežanina maćeha, koja je opsednuta proverom i potvrdom da je najlepša u svom kraljevstu i surovo proganja svakog ko joj protivreči. Tašta kraljica nalikuje mudroj zavodnici Afroditi, uz napomenu da Afrodita pored lepote ima i mnogo drugih kvaliteta, koje možda postoje i kod kraljice – ali nismo imali priliku da o njima saznamo iz bajke.

Afrodita je boginja lepote, čulne ljubavi, čežnje i ljubavnog zadovoljstva. Nastala je iz morske pene, što asocira na nežnu prirodu. Svojom senzualnošću, ljupkošću i lepotom nadmašila je sve ostale boginje.

Ljubav čija je Afrodita zaštitnica, udaljena je od umerenosti i zdravog razuma, protkana ludilom i opsesijom, intenzivna, opasna, strastvena, i bazirana na jakoj seksualnoj privlačnosti (može se napraviti paralela sa stilom ljubavi “Mania”, i preokupiranim obrascem afektivne vezanosti). Ona je zavodljiva i senzualna mudrica, pred čijim čarima nije odoleo ni sam Zevs. Svesna svoje lepote, jako je tašta i osvetoljubljiva, i ne dozvoljava da njena titula najlepše dovede u pitanje.

Bila je neverna, zavodila je smrtnike, bogove, štitila zaljubljenje, spajala u ljubavni zagrljaj bogove i smrtne žene, mešala se u brojne intrige. Afroditini simboli su ruže, koje asociraju na blagost i lepotu opasanu trnjem, i školjka koja ispod unikatno izrezbarenog oklopa u sebi krije sedefasti biser. Oba simbola na pravi način opisuju njenu senzualnu nežnost utkanu u hrabrost.

Ko je zapravo Afrodita? Šta se krije ispod sve te veličanstvene lepote? Imajući u vidu da je Afroditin glavni adut njena opčinjavajuća pojava, da li je možemo posmatrati kao praznoglavu lepoticu koja uvek igra na kartu fatalnosti ili se iza savršene maske krije mnogo kompleksnija ličnost? Odakle potiče njena neverna, avanturama i intrigama sklona priroda? Da li joj lepota olakšava ili otežava da bude ozbiljno shvaćena među drugim bogovima na Olimpu? Ukoliko mari samo da bude najlepša, otkud njena potreba da spaja zaljubljene, nadahnjuje umetnike?

Odgovor na postavljena pitanja leži u osnovnoj Afroditinoj  karakteristici – ženstvenosti. Naime, ona je sebično usmerena na sopstveno zadovoljstvo, u čemu se ogleda njena snaga i crpi mentalna energija. Unutrašnja lepota i ljubav prema sopstvenoj ličnosti, sigurnost, samopouzdanje, hrabrost i mudrost da sve navedeno isplete i iskoristi za ispunjenje želje, preliveno u fizički izgled, izdvajaju je od svih drugih boginja. Persefona crpi snagu iz Hada i Demetre,  Hekata iz svog mraka (ida, senke), Hera iz ljubavi prema Zevsu, a Afrodita iz ljubavi prema sebi, u što je suština njenog mesta u psihoterapiji.

Arhetip Afrodite oslikava ideju prepuštanja, zaljubljenosti u sebe samog, prepoznavanja snage, moći, senzualnosti, strastvenosti, verovanja u sebe, uživanja u seksu i ljubavi, ali naravno uvek uz uključeni racio, jer je Afrodita mudra i zna da se prepusti i uživa bez osećaja griže savesti.  Ovaj arhetip oslikava ideju da ključ dobrih odnosa sa drugima jeste poštovanje sopstvenog unutrašnjeg sveta kao i svog spoljašnjeg odraza. Tek kada osoba zaista poveruje koliko je hrabra, jaka, sposobna, vredna i strastvena, prestaje besciljno da luta tražeći sebi drugu polovinu. Spremna je da zagrli sebe i shvati da je već cela – verovatno izlomljena i pažljivo lepljena stotinu puta ali Celina koja je sopstveni oslonac i jezgro.

Afrodita to odlično zna. Zna kako da  oslobodi potisnutu strast, drsko i buntovno rizikuje, ide protiv svih pravila kako bi osvojila ono što želi, sebično neguje svoju lepotu, slepo prati svoje stavove, ne tuguje nad svojim greškama, mudro izlazi iz svih zavrzlama u kojima se nalazi, kao i onima koje sama izaziva. Kada se žena u kojoj je dominantan ali zarobljen arhetip Afrodite osvesti i odluči da radi na povezivanju sa svojom senzualnošću, potrebna je empatična podrška terapeuta kako bi se kreirao siguran prostor gde se klijentu “daje dozvola” da istraži sebe i osvesti arhetip Afrodite. Dodatne uloge terapeuta ogledaju se u vođenju klijenta kroz proces samoupoznavanja, ukazujući mu na vrednosti koje on sam često zaboravlja; zatim pomoć u racionalizovanju uboda škorpije, smirivanju glasa savesti i donošenju zaključaka iz grešaka, koje klijent često preuveličava.

Odgovor na Aftoditin zov jeste dozvola za izgradnju sopstvene školjke, sigurnog prostora gde će se osvestiti ljubav prema sebi,  ali i kreiranje bisera – jedinog poklona koji ne može biti poklonjen, već samo iznedren uz mnogo truda i ljubavi. Za psihički rast ličnosti ponekad je neophodno pobeći u svoju čauru, za tren zastati, zalediti vreme, izolovati se od svega spoljašnjeg, sebično ugrabiti prostor za odsustvo grubosti – na jedan ili više dana.  U ukradenim trenucima ogrnuti biserni plašt, usmeriti se na udovoljavanje sebi, grljenje srca i upoznavanje svog tela i duše. Posaditi zrno samozaljubljivanja, koje će rasti svojim tempom naizmenično zalivano kapljicama mudrosti, strasti i naravno, esencijalnim začinom – nežnosti prema samom sebi.

Please follow and like us:

About Nevena Topalović

Master psiholog i doktorand na Odseku za psihologiju. Kada je posvećena hobijima proučava arhetipe grčkih božanstava i Diznijevih junaka, kako bi osvetlila njihov značaj i pronašla im mesto u savremenoj psihoterapiji. Kada je posvećena nauci, zaintresovana je za izučavanje ljubomore u partnerskim odnosima.

View all posts by Nevena Topalović →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *