Saslušajte one koji se plaše vakcinisanja, budite strpljivi sa njima: Aleksandra Lazić za Psihobrlog o otporu prema vakcinaciji, nepoverenju u nauku i institucije i greškama medija

Vakcinisati se (protiv kovida) ili ne u 2021. postalo je pitanje svih pitanja, čak i za ljude koji nikada ranije nisu preispitivali vakcinaciju (protiv gripa, MMR i slično) kao efikasno sredstvo prevencije zaraznih i potencijalno smrtonosnih bolesti. Čitaoci su nam pisali i da im je teško da motivišu roditelje, babe, dede i uopšte ljude starije od šezdeset pet godina da prime vakcinu, iako spadaju u najrizičniju grupu. Jedna finska studija indikativnog naziva Strah od bolesti ili vakcine: slučaj COVID-19   koja je sprovedena na tri uzorka – korisnici Facebooka, roditelji male dece i ljudi koji žive u oblasti koja nije optimalno pokrivena vakcinacijom – pokazala je da ljudi opažaju COVID-19 kao opasnu bolest (opasniju od, na primer, gripa ili rubeole) ali da je presudan faktor u odlučivanju da li će primiti vakcinu ili ne – poverenje u bezbednost vakcine. Stoga je ključna uloga javnog zdravstva u tome da javnost informiše o pozitivnom dejstvu vakcine, ali i bezbednosti njene upotrebe.

Naša sagovornica u ovom tekstu, Aleksandra Lazić, master psiholog, zaposlena je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu  kao istraživačica Laboratorije za istraživanje individualnih razlika. Tema doktorata na kome radi je donošenje odluka u vezi sa vakcinacijom i komunikacija o vakcinaciji u medijima.

Aleksandra Lazić je pristala da za Psihobrlog odgovori na važna pitanja koja se tiču vakcinacije protiv COVID-19. Njene dragocene odgovore prenosimo u celosti.

Kako objašnjavate da se kod nekih ljudi javlja otpor prema vakcinaciji? Da li zbog toga dolazi zbog predrasuda, nepoverenja…? Koji sve faktori utiču na ovaj fenomen i kako ih držati pod kontrolom?

Na otpor prema vakcinaciji pre svega utiče poverenje u medicinske radnike, naučnike i vladine institucije koje kontrolišu kvalitet vakcina. Istraživanja su ustanovila da će ljudi biti manje spremni da se vakcinišu protiv COVID-19 ako je ovo poverenje narušeno. Takođe, u jednom nedavnom istraživanju pokazali smo da su oni koji su više verovali u teorije zavere o COVID-19 bili skloniji da pribegnu neproverenim alternativnim tretmanima (npr. da koriste esencijalna ulja ili da jedu beli luk da bi se zaštititi od virusa) i manje spremni da prime vakcinu.

Aleksandra Lazić

Zajednica u kojoj neko živi je takođe veoma važna za odlučivanje o vakcinaciji – npr. da li članovi porodice i prijatelji ohrabruju osobu da se vakciniše, da su se njeni uzori vakcinisali, koliko se ukupno ljudi u njenoj zajednici vakcinisalo. Značajnu ulogu igraju i različita uverenja i emocije – npr. da li osoba veruje da je pod rizikom da se zarazi koronavirusom i da oboli, koliko je zabrinuta oko bolesti COVID-19. Ne treba da zaboravimo i na neke možda očiglednije faktore – npr. koliko je osobi lako da zakaže termin za vakcinisanje, da li može da zapamti kada je taj termin, da li zna gde da ode da bi primila vakcinu, koliko joj je lako da otputuje do tamo. Ovi faktori se tiču dostupnosti vakcinacije u pogledu vremena, resursa, lokacije. Tako, na primer, treba da razmotrimo koliko je osobama bez pristupa internetu lako da iskažu interesovanje da prime vakcinu protiv COVID-19, kao i kakav je kvalitet drugih ponuđenih opcija za prijavljivanje.

Kako motivisati ljude da se vakcinišu, a prevashodno ranjive grupe, sa akcentom na ljude koji imaju više od šezdeset godina?

Do sada smo tokom pandemije bili izloženi ogromnom broju informacija o COVID-19 virusu, bolesti i vakcini. Zbog toga verujem da fokus treba što pre da se stavi na jasnu komunikaciju naučnih dokaza. Vlade treba pažljivo da isplaniraju poruke koje će slati javnosti. Te poruke treba da budu lako razumljive i da se koriste doslednom terminologijom. One treba i da iskreno predoče rizike od zaraze, dobiti i rizike vakcinisanja, efikasnost vakcine, trajanje imuniteta. Poruke će se menjati kada naučnici dođu do novih saznanja i o tome treba otvoreno razgovarati – treba uvažiti neizvesnost i ukazati da se nove preporuke razlikuju od starih. Takav otvoren i iskren stav bi trebalo da poveća i poverenje građana.

Kada zvanične preporuke treba da se saopšte nekoj specifičnoj populaciji, uključujući i ranjive grupe, najpre treba da se razumeju potrebe, snage i životni uslovi tih osoba. Zbog toga vladini zvaničnici i medicinski radnici treba da sarađuju sa predstavnicima tih populacija. Bilo bi dobro i da nekada ključne informacije prenose i ljudi iz lokalne zajednice. Ti glasnici treba da budu ljudi u koje drugi članovi zajednice imaju poverenja, koji su lideri u zajednici ili koji su po nekim važnim karakteristikama (npr. uzrast ili ideologija) slični populaciji kojoj treba da prenesu informacije. Na primer, do ljudi starijih od 75 godina treba da stigne što više pozitivnih priča o njihovim vršnjacima koji su se vakcinisali.

Nekim starijim osobama može da bude teže da obrade i da zapamte informacije, a posebno toj grupi je veoma važno objasniti tačno koliko su podložni nekoj bolesti. Poruka treba da bude dizajnirana tako da im privuče pažnju i da im olakša razumevanje rizika. Osim ličnim iskustvima njihovih vršnjaka, poruke namenjene starijima od 60-70 godina mogu da se obogate i motivišućim slikama i fotografijama. Može da se uspostavi i sistem redovnih podsetnika na vakcinaciju putem imejla ili telefona .

Komunikacija u medijima je takođe veoma važna, o bilo kojoj publici da se radi. U vestima na televiziji ili na onlajn portalima treba izbegavati senzacionalizam (npr. ne treba preuveličavati brojnost ljudi koji se protive vakcinaciji). Ne treba uključivati dramatične fotografije (npr. ljudi koji plaču ili uzmiču pred vakcinom, ogromne igle); umesto toga, treba koristiti fotografije na kojima su ljudi smireni dok primaju vakcinu i na kojima je u fokusu dijalog sa pružaocem medicinskih usluga, a ne špricevi, bočice i druga medicinska oprema.

Vakcinacijom ne štitimo samo sebe, već i ljude oko nas. Ovo se jasno vidi u kolektivnom imunitetu – što se više ljudi vakciniše, to se virus sporije širi u zajednici, pa su time i manji izgledi da se osobe iz ranjivih grupa (npr. oni koji ne mogu da vakcinišu) zaraze. Na kraju, ako dovoljan broj ljudi u zajednici primi vakcinu i stekne imunitet, bolest može u potpunosti da se eliminiše. Ljudi koji su svesni ovog efekta su obično spremniji da se vakcinišu, pa o kolektivnom imunitetu treba više da se govori. Pored toga, kod ljudi treba razvijati empatiju prema onima koji su najranjiviji, treba ih podsećati na dužnost da izbegnu da postanu prenosnici bolesti, kao i na odgovornost koju imaju prema porodici, prijateljima i sugrađanima.

Ako razgovaramo sa nekim ko veruje u teorije zavere zbog kojih sumnja u ozbiljnost bolesti ili bezbednost vakcina, treba da se potrudimo da budemo strpljivi i uljudni. Prvo treba da zaista saslušamo šta ih tačno brine i da im onda sa poštovanjem, empatijom i tolerancijom predočimo tačne informacije. Pre ćemo biti ubedljivi ako smo autentični i gradimo odnos poverenja i razumevanja, nego ako se upustimo u agresivnu debatu.

Za kraj, poručuje naša sagovornica u ime nauke, a mi nemamo šta da dodamo: ako ste se vakcinisali, recite to drugima.

 

Reference:

Lewandowsky, S., Cook, J., Schmid, P., Holford, D. L., Finn, A., Leask, J., Thomson, A., Lombardi, D., Al-Rawi, A. K., Amazeen, M. A., Anderson, E. C., Armaos, K. D., Betsch, C., Bruns, H. H. B., Ecker, U. K. H., Gavaruzzi, T., Hahn, U., Herzog, S., Juanchich, M., Kendeou, P., Newman, E. J., Pennycook, G., Rapp, D. N., Sah, S., Sinatra, G. M., Tapper, K., Vraga, E. K. (2021). The COVID-19 Vaccine Communication Handbook. A practical guide for improving vaccine communication and fighting misinformation. https://sks.to/c19vax

Teovanović, P., Lukić, P., Zupan, Z., Lazić, A., Ninković, M., & Žeželj, I. (2020). Irrational beliefs differentially predict adherence to guidelines and pseudoscientific practices during the COVID‐19 pandemic. Applied Cognitive Psychology. https://doi.org/10.1002/acp.3770

Hyland-Wood, B., Gardner, J., Leask, J., & Ecker, U. K. H. (2021). Toward effective government communication strategies in the era of COVID-19. Humanities and Social Sciences Communications, 8(1). https://doi.org/10.1057/s41599-020-00701-w

Lazić, A. (2020, oktobar). Dobre fotografije za javnu komunikaciju o vakcinaciji. https://alelazic.blogspot.com/2020/10/dobre-fotografije-za-javnu-komunikaciju.html

Orel, N. A., Spence, M., & Steele, J. (2005). Getting the message out to older adults: Effective HIV health education risk reduction publications. Journal of Applied Gerontology, 24(5), 490–508. https://doi.org/10.1177/0733464805279155

Rage, A., & Hassan, T. (2011). Improving influenza vaccination rates by targeting individuals not seeking early seasonal vaccination. The American Journal of Medicine, 124(9), e9. https://doi.org/10.1016/j.amjmed.2011.02.018

Pfattheicher, S., Petersen, M., & Böhm, R. (2020). Information about herd immunity through vaccination and empathy promote COVID-19 vaccination intentions. https://doi.org/10.31234/osf.io/wzu6k

Everett, J. A. C., Colombatto, C., Chituc, V., Brady, W. J., & Crockett, M. (2020). The effectiveness of moral messages on public health behavioral intentions during the COVID-19 pandemic. https://doi.org/10.31234/osf.io/9yqs8

König, L., & Jucks, R. (2019). Hot topics in science communication: Aggressive language decreases trustworthiness and credibility in scientific debates. Public Understanding of Science, 28(4), 401–416. https://doi.org/10.1177/0963662519833903

Saffran, L., Hu, S., Hinnant, A., Scherer, L. D., & Nagel, S. C. (2020). Constructing and influencing perceived authenticity in science communication: Experimenting with narrative. PLOS ONE, 15(1), e0226711. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0226711

Featured PhotoCredit: Author/Source: peoplecreations. Preuzeto sa: alelazic.blogspot.com

Please follow and like us:

About Marica Stijepović

Diplomirani psiholog i porodični terapeut, naš dopisnik iz Podgorice. Majka dvoje dece i vlasnica jednog psa, u slobodno vreme pokušava da objavi svoje romane i knjigu poezije. Najradije se bavi psihološkom analizom filmova i knjiga, a nekako joj uvek dopadnu i autizam i psihologija sporta.

View all posts by Marica Stijepović →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *